SRBIJA DOBILA 684 KILOMETRA NOVIH PUTEVA: Evo šta je sve izgrađeno u poslednjih 14 godina
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Od 2013. do kraja septembra 2026. u Srbiji je pušteno više od 684 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica, više nego u prethodnih 67 godina zajedno.
- Među najvažnijim projektima su Miloš Veliki, Moravski i Dunavski koridor, kao i pravci ka Šapcu, Loznici, BiH i granici sa Severnom Makedonijom.
Od 1945. do 2012. godine, tokom 67 godina, u Srbiji je izgrađeno ukupno 596 kilometara autoputeva. Mnogi projekti realizovani su postepeno, dok su pojedine deonice godinama čekale na završetak.
Od 2013. do kraja septembra 2026. godine, prema navedenim podacima, u saobraćaj je pušteno više od 684 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica. Time je, za nešto više od 13 godina, izgrađeno više od ukupne kilometraže autoputeva iz prethodnih 67 godina.
Autoput Miloš Veliki
Jedan od najznačajnijih novih putnih pravaca jeste autoput Miloš Veliki. Njegova poslednja deonica od Pakovraća do Požege, sa tunelima Laz i Munjino Brdo, puštena je u saobraćaj u julu 2025. godine. Time je kompletiran autoput ka zapadnoj Srbiji, ukupne dužine 120 kilometara.
Sa ovim pravcem povezana je i deonica Novi Beograd - Surčin, duga osam kilometara, koja predstavlja direktnu vezu glavnog grada sa autoputem Miloš Veliki.
Veliki infrastrukturni projekat predstavlja i obilaznica oko Beograda, čija je uloga da poveže Batajnicu, Dobanovce, Ostružnicu, Orlovaču, Straževicu i Bubanj Potok i tako rastereti gradske saobraćajnice.
Od juga Srbije do granice sa Severnom Makedonijom
Na jugu zemlje, 2015. godine otvorena je deonica Crvena Reka - Čiflik, duga oko 13 kilometara, kao i deo pravca Čiflik - Staničenje. Dve godine kasnije otvorene su i velike deonice prema Pirotu i Dimitrovgradu.
Kompletan pravac Niš - Dimitrovgrad dug je 87 kilometara, a njegove deonice završavane su tokom 2017. i 2018. godine.
Završen je i južni krak autoputa E75 na deonici Vladičin Han- Donji Neradovac, dugoj 26,3 kilometra. Nakon završetka radova na Grdeličkoj klisuri, kompletirana je veza od Niša do granice sa Severnom Makedonijom, odnosno oko 95,7 kilometara južnog kraka.
Na severu zemlje, u decembru 2019. godine završen je takozvani Y-krak, odnosno obilaznica Subotica- Kelebija, duga 24 kilometra.
Novi pravci prema Šapcu, Loznici i BiH
Autoput Ruma - Šabac, dug 24,6 kilometara, otvoren je 14. oktobra 2023. godine. U okviru projekta izgrađen je i novi most preko Save.
Među značajnijim infrastrukturnim projektima je i brza saobraćajnica Šabac - Loznica, dok je obilaznica oko Gornjeg Milanovca završena 2024. godine.
Valjevo je dobilo direktnu vezu sa autoputem Miloš Veliki izgradnjom 5,8 kilometara brze saobraćajnice Iverak–Divci.
Autoput Kuzmin–Sremska Rača dug je oko 18 kilometara i deo je budućeg autoputa Beograd–Sarajevo. Izgradnja je počela 2019. godine, a projekat obuhvata i novi most preko Save, dug oko 1,3 kilometra, kao i petlje Kuzmin i Bosut i novi granični kompleks.
Moravski koridor povezuje centralnu Srbiju
Jedan od najvećih novih projekata jeste Moravski koridor, koji povezuje Pojate, Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo, Čačak i Preljinu.
Do sada je otvoreno 100 kilometara, dok je za kompletiranje čitavog koridora potrebno završiti još oko 12 kilometara između Vrbe i Adrana. Ukupna dužina koridora iznosiće 112 kilometara.
Na Dunavskom koridoru, na pravcu Požarevac - Veliko Gradište–Golubac, završeno je 68 kilometara, dok je do potpunog završetka preostalo još oko šest kilometara. Planirano je i dalje produženje ove brze saobraćajnice prema Kladovu i Boru.
Pre nekoliko nedelja otvoreno je i prvih pet kilometara severne obilaznice oko Kragujevca.
Šta se završava do kraja godine?
U narednom periodu fokus je na završetku nekoliko velikih projekata. Među njima su kompletiranje Moravskog koridora, otvaranje 18 kilometara deonice Sremska Rača - Kuzmin i završetak brze saobraćajnice Šabac - Loznica.
Fruškogorski koridor još nije zvanično otvoren za saobraćaj, ali radovi na ovoj saobraćajnici napreduju.
Planovi se time ne završavaju. Nakon realizacije aktuelnih projekata, težište infrastrukturnih radova trebalo bi da se usmeri na projekte "Osmeh Vojvodine" i "Vožd Karađorđe", koji bi trebalo da povežu nove delove Srbije i dodatno unaprede
Kurir.rs